my litlle unperfect world of happyness & sadnes
For the last time
Dakle ovako..ne radi se o tome da sam zadnji puta s rezredom nego s vama...
Kada sam počela s pisanjem rekla sam da će me pretiti kroz zadnje dane škole...ne da mi ga se pisati po ljetu..
Nažalost (moju, veliku) nisam uspjela naći gdje se briše blog. Naime, nema ni u postavkama ni nigdje.
Pa bih vas molila da mi to kažete ili ću samo ostaviti blog bez postova i ičeg više...
Bilo mi je drago, ovdje je bilo fakat dobrih i posebnih ljudi, koje treba samo malo bolje upoznati i vidjeti ćete da u svakome od nas ima nešto posebno...
za sve one koji me nisu baš najbolje prihvatili (najviše deva i osobe 1,2,3) imam samo za reć
Deva - jadan si, žao mi te, mene nije puko pubertet nego tebe dvoličnost, žalim te...
Osobe - ja sam martini sve rekla u facu....Vi mora da me znate jer da ne znate ne bi ostavile onakav komentar...
U vezi zadnjeg posta...krivo ste me skužili, nisam u depri...Samo sam pisala o njoj...i o razredu...koji će mi faliti...taman smo postali najbolji...
Ono kaj sam pisala da kolko se got mrzili ipak se volimo...Na neki vrlo čudan i jadan način falit će mi i deva i martina...iako mi fakat nisu dragi...ali bili su moji prijatelji 8 godina i vjerojatno zato želim zadržati to neko pa makar i čudno prijateljstvo...
Žao mi je kaj je tako ispalo...ali, kako sam ja dvolična kad mi deva jedan dan kaže da me voli, a sada mi je maloprije rekao kako me ne može smisliti...kako ja nikome ne kažem nekaj u facu, a on je srao po martini i sada mu je ona jebena cura....
kako je martina ok? zašto...tvrdi da se protivi nepravedno danim ocjenama...neke ona nije zaslužila pa ih ima, jednom je dobra s angelom i sa mnom, a onda opet nije...
ne znam samo sam željela njih dvoje istaknut jer su mi na ovom blogu stvarali nekako najviše problema...martina ne direktno...
Nije da ja nju mrzim iz dna duše ili nekaj slično, ali jednostavno si s njom nisam dobra...
Volim ja nju i cijenim kao prijateljicu, ali ne volim ju koliko volim lauru ili angelu i sl....
To je ta jedna čar našeg razreda...mi se možemo mrziti, ali svejedno nećemo se prestat družiti....To naše licemjerje nas spaja....Na neki nevjerojatno glup i čudan način....
That's all....nothing more to say....
Volim sve vas koji ste mi posjećivali blog (blogerice) ,a i vas iz škole....
...=')...